Евгеније Капустин «НА КРАЈУ СВЕ ИСТОПИ», на српском

НА КРАЈУ СВЕ ИСТОПИ
(НАПОСЛЕДОК ДАЙ РАСТАЯТЬ)

Аутор - Евгеније Капустин
Превод - Анђелко Заблаћански


Све у заборав падне лако.
И као да сам умро,
Благослов тражиш тек онако –
За снег у јесење јутро.

Под прозором твојим заспаћу;
Да чујем како дишеш,
И на бели папир ставићу
Све што сновима ришеш...

Срце у сећања се склопи –
У вечност без граница!
Ипак, на крају, све истопи
Топлина твојих трепавица!